Sredinom 2015. godine mnogi su pisali, pa i mi, kako se bliži nestašica slobodnih IPv4 adresa zbog čega je American Registry for Internet Numbers (ARIN) s prvim danom jula oformio listu čekanja za dodelu novih IPv4 adresa. Razlog tome je bio taj, što je u tom trenutku ostalo još samo 134.000 slobodnih IPv4 adresa, od mogućih 4,3 milijarde adresa.
Kako bi ISP-ovi došli do IPv4 adresa imali su dve mogućnosti – upisati se na listu čekanja, ili potrebne adrese kupiti od drugih kompanija i organizacija. Ova druga opcija rezultovala je pokretanje takozvanog second-hand tržišta IPv4 adresama za koje je iz godine u godinu potrebno izdvojiti sve veće novčane iznose.
Kompanija HEFICED navodi kako je cena pojedinačne IPv4 adrese tokom 2015. godine bila oko 6 USD, da bi cena pojedinačne adrese tokom 2018. godine skočila na oko 17 USD i čini se kako se na tom iznosu neće zaustaviti. Samo u prošloj godini vlasništvo je promenilo 45 miliona IPv4 adresa.
CEO kompanije HEFICED, Vincentas Grinius, navodi kako je u razgovoru sa stručnjacima saznao kako se predviđa da bi cena pojedinačne IPv4 adrese u dogledno vreme mogla porasti do čak 35 USD. Takođe navodi kako je prema zadnjim dostupnim podacima utvrđeno kako 800 miliona IPv4 adresa koje su dodeljene (prodate) nije nikada iskorišćeno.
Budući će i u narednim godinama raznim kompanijama i institucijama i dalje biti potrebne IPv4 adrese smatra kako postoji potreba za transparentnom LIR2LIR platformom preko koje će svaki vlasnik IPv4 adresa na transparentan i lagan način moći da unovči svoje neiskorišćene IP resurse.
Iako odavno postoji i moderniji IPv6 protokol, isti nije još u potpunosti prihvaćen, pa se kompanije širom sveta i dalje oslanjanju na IPv4 protokol koji je osmišljen davne 1981. godine. Ipak, polako se stanje popravlja, 2015. godine Google je objavio kako su zabeležili da je na njihovu pretragu preko IPv6 protokola dolazi tek 7% saobraćaja, da bi se prošle, 2018. godine saobraćaj preko IPV6 protokola povećao na oko 25%.
Izvor ITvesti
0 comments:
Постави коментар