Društvene mreže ulivaju lažan osećaj bezbednosti i potiču korisnike da otkrivaju što više privatnih podataka. Ali, šta kad te mreže neovlašteno beleže biometrijske podatke?
Pred sudom u Kaliforniji podignuta je tužba protiv Instagrama u kojoj se navodi kako je ta aplikacija i društvena mreža u vlasništvu Facebook-a, ilegalno prikupljala biometrijske podatke više od 100 miliona svojih korisnika. U tužbi se navodi da je Instagram prikupljao, skladištio i potom profitirao od korisničkih podataka bez njihovog znanja ili odobrenja. Tužioci se pozivaju na zakon o privatnosti podataka iz Illinoisa koji brani bilo kakvo prikupljanje biometrijskih podataka pojedinca bez njegovog odobrenja.
Ako sud utvrdi da je Instagram odnosno Facebook kriv, mogao bi da bude prisiljen da plati i do 5000 dolara po korisniku.
Ovo nije prva takva tužba protiv Facebook-a. Prošlog meseca je, u sličnoj tužbi zbog korišćenja biometrijskih podataka na Facebook-u, kompanija ponudila da u sklopu nagodbe plati ukupno 650 miliona dolara odštete. Nagodba još nije postignuta pa je moguće da će Facebook morati da ponudi još.
Pitanje korišćenja biometrijskih podataka kako na društvenim mrežama, tako i u različitim sistemima za identifikaciju ljudi širom sveta, naišlo je na različite reakcije. Dok organizacije za zaštitu ličnih podataka smatraju kako se biometrijski podaci ne bi smeli skladištiti i koristiti bez znanja pojedinaca, drugi ističu da su oni nužni za razvoj sistema za prepoznavanje lica i sprečavanje kriminala.
U EU je stajalište podeljeno pa bi svaka zemlja članica trebala zasebno da odluči o tome šta će i koliko dopustiti, a da pri tome ne ograničava inovacije i razvoj novih tehnologija.
Izvor ITvesti
0 comments:
Постави коментар